Problem mršavosti iako na izgled sudeći po broju pacijenata koji se javljaju se može učiniti manjim izuzetno je delikatan. Specifičnost ovoga problema rezultira pojavom da se ova vrsta pacijenata mnogo ređe i teže javlja i traži pomoć, što bi moglo uticati na pogrešan zaključak da se radi o problemu koji je manje rasprostranjen. Na žalost problem je itekako prisutan i aktuelan, rešava se takođe kroz mesečne tretmane. Ovakvih ciklusa je obično više kad je u pitanju mršavost pošto je problem po prirodi delikatan i najčešće traži duži period za transformaciju ličnosti s obzirom da je problem uglavnom vezan i sa raznim vrstama opterećenja koji dolaze iz psiho sfere . Svakako da u pomenutim slučajevima timski rad stručnjaka, posebno saradnja sa psihologom i neuropsihijatrom, neizbežna karika u lancu stabilizacije i uspostavljanja novih pravilnih navika i postizanja željenog izgleda , koji je često i vodeći motiv pacijenta.

ANOREKSIJE I BULIMIJE

Za mlade u pubertetu i adolescenciji najvažnije je biti moćan.
Znanje je moć, novac je moć. A lepota?
Ona je najveća ženska moć, posebno u periodu buđenja ženstvenosti.
Kriterijumi lepote stalno su se menjali, od kada je manekenka Tvigi promovisala lepotu mršavica, biti mršav i biti lep bilo je gotovo istovetno. Kad se ovom modelu lepote pridruže i hormonalne turbulencije u doba sazrevanja „fenomenalne“ dijete i preparati za mršavljenje postaju za većinu mladih prava opsesija. Ovi eksperimenti sa sopstvenim telom ostavljaju različite posledice a po nekad se završe teškom anoreksijom na čijem se lečenju angažuju lekari različitih specijalnosti.

Iscrpljujuće gladovanje

Anoreksija je po život opasno gladovanje koje se karakteriše svojevoljnim odbijanjem hrane, velikim strahom od dobijanja kilograma i stalnim gubitkom težine. Oboleli od anoreksije se svesno trude da izgube telesnu težinu cak i kad je ona znatno ispod normalne. Najpouzdaniji znak ove bolesti kod mladih devojaka je amenoreja, gubitak menstruacije u 3 uzastopna mesečna ciklusa. Za anoreksične bolesnike je specifično da poriču svoju bolest i da ne pokazuju nikakvu želju za oporavkom. Osobe koje boluju od takozvanog restriktivnog tipa anoreksije, gubitak težine postižu dijetama, gladovanjem i iscrpljujućim fizičkim vežbama. Pacijenti sa purgativnim tipom anoreksije uzimaju hranu, čak se i prejedaju ali odmah posle obroka izazivaju povraćanje i koriste laksantna i diuretična sredstva kako bi putem stolice i mokraće odstranili iz hrane sve hranljive sastojke.
Iscrpljujuće gladovanje ima više uzroka na koje bolesnik ne može uvek svesno da utiče. U zemljama sa visokim standardom anoreksija najčešće nastaje zbog psiholoških i psiho socijalnih činilaca. Anoreksija međutim može biti izazvana i poremećajima u neuro -endokrinom sistemu ili predodređena nasleđem. Od anoreksije većinom boluje ženska populacija (90%), nastaje uglavnom između trinaeste i osamnaeste godine. Velika je učestalost ove bolesti (1 – 2%). U psihičke izazivaće anoreksije ubraja se preterana težnja da se vitkošću stekne samopoštovanje pa i samostalnost u odnos na roditelje, posebno majke. Imaju uticaja i određeni društveni faktori. Propagiranje potrošačke kulture, poljuljane porodične vrednosti stvaraju adolescentima probleme u emocionalnom i socijalnom sazrevanju. Oni čiji izgled ne odgovara društvenim obrascima izazivaju podsmeh. Da bi bili prihvaćeni u društvu, pribegavaju dijetama, najčešće iz novina. Telo je tada samo instrument za pozitivne društvene odnose, kojima toliko teže. Psihološki je paradoks da se anoreksija javlja i kod mladih koji su pre bili prezasićeni i istovremeno odbačeni od roditelja . Anoreksija je ponekad simptom za roditeljske konflikte, svojevrstan poziv za pomoć u psihološki teškoj situaciji.

Teške posledice

Pozitivno vrednovanje gubitka težine može biti tako snažno da mlada osoba ne odustaje od anoreksičnog ponašanja uprkos ugroženom zdravlju. Nastala anoreksija produkuje velike psihičke i telesne promene: slabija kontrola impulsa, teža komunikacija, povlačenje u sebe, opšta ne zainteresovanost posebno za seksualne odnose, depresiju, emocionalne teškoće. Bolesnici su pod stalnim opterećenjem straha od debljanja, stalnog osećaja gojaznosti i rigorozne procene svoga tela koje je „još uvek debelo“. Neki su preokupirani brigom o hrani, skupljaju recepte, pripremaju obroke. Posledice anoreksije mogu biti, pored izražene mršavosti, nedostatak kalcijuma, osteoporoza, krtost kostiju, zuba i noktiju, malaksalost, slabost, loša krvna slika, lupanje srca, poremećaji rada srca usled nedostatka kalijuma koji mogu dovesti i do smrti. Poremećaj enzima dovode do masne degeneracije jetre, zapaljenja pankreasa, gastritisa, čira, i tako dalje… Uprkos lečenju 15 – 20% umire od posledice gladovanja, 25% postaju hronični bolesnici, oko 40 % se oporavi.
Prepoznavanje navedenih simptoma upućuje na što ranije obraćanje lekaru.
Lečenje ovih oboljenja takođe se sprovode u ovom Centru po principu mesečnih tretmana, ciklusa.
(vidi opis u poglavlju gojaznosti ).